Vini Džons: od fudbalskog grubijana do Netflixovog junaka

Kada je dobio poziv da učestvuje u filmu Dve čađave dvocevke, mnogi su pomislili da može biti reč samo o hiru, ili dobrom marketinškom triku talentovanog i ekscentričnog Gaja Ričija. Od tada do danas Vini Džons, legendarni grubijan engleskog fudbala, pojavio se u desetinama uloga u filmovima i TV serijama. Pokazaće se da kultni engleski reditelj nije blefirao, niti varao – samo je otkrio sjajnog glumca tamo gde ga je malo ko očekivao.

Vini je ovih dana ponovo pod blještavim svetlom reflektora, jer se upravo pojavila druga sezone Netfliksovog hita Gospoda (The Genglemen), u kojem bivši sportista igra jednu od najvažnijih uloga. Dovoljan razlog da se podsetimo nesvakidašnje životne priče igrača koji je bio pojam za grubost na fudbalskimterenima vodećih engleskih liga.

Opomena u trećoj sekundi

Da bi se potpuno doživela storija koja se ne događa baš svakome, nužno je razumeti kontekst: sliku engleskog fudbala s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina prošlog veka. Bilo je to vreme jednog drugačijeg ferpleja, sudijskih kriterijuma koji su dozvoljavali daleko grublju igru, odbrane od najboljih napadača zbog kojih bi se danas išlo pravo u zatvor, a nije isključen ni uput u neku ustanovu za bolesti mentalnog tipa.

U takvim (ne)fudbalskim uslovima niko nije tukao kao Vini Džons. Nije uopšte bio loš igrač, ali nastupajući za Vimbldon, Lids, Šefild Junajted, Čelzi i Kvins Park Rendžer, ostao je upamćen više po incidentima koje je izazivao, nego po igračkom umeću koje je pokazao.

U vreme kada je njegov dres nosio Džons, Vimbldon je imao nadimak „Luda družina“. Igrali su direktno, brzo slali duge lopte napadačima, protivnika hvatali na duele, greške i prekide. Legendarni engleski fudbaler Geri Lineker rekao je jednom da ovaj klub treba gledati na teletekstu (recimo kao danas na Sofascoru): dobiješ rezultat, a slika ti nije ni potrebna. Toliko je to ružno izgledalo.

I takav tim za Vinija je bio veliki stepenik u životu. Prethodno je radio na gradilištu, pa se kratko oprobao u Švedskoj. Doveden je u klub za 10.000 funti, sumu koju danas većina igrača zaradi za radni dan ili dva. „Bila mi je potrebna druga životna prilika“, izjaviće kasnije, jer je prethodno prošao razvod roditelja, odlazak od kuće i kratkotrajan prekid bavljenja fudbalom.

Kao igrač Čelzija, koji je tada bio miljama daleko od današnjih šampionskih visina, upisao se u istoriju, jer je dobio žuti karton posle samo tri sekunde od početka. Spiker verovatno nije stigao ni da izgovori „Vini Džons“.

Testisi Pola Gaskojna

Našao se na jednoj od najobjavljivanijih fotografija u istoriji engleskog fudbala. Imao je zadatak da čuva Pola Gaskojna, jednog od najvećih talenata ostrvskog fudbala, ali takođe nepredvidivog i incidentima sklonog dvadesetogodišnjaka. Prštalo je u tom duelu, Džons je vukao i udarao, a Gaskojn odvratio odgurkivanjem. Fotografija kad besni Vini Džons hvata za testise buduću veliku zvezdu Pola Gaskojna smatra se jednim od simbola engleskog fudbala.

Daleko od toga da je sve oko Vinija bilo zabavno. U novembru 1988. u duelu je teško povredio igrača Totenhema Garija Stivensa. Posle povrede kolena Stivens se vratio fudbalu, ali nikada se nije potpuno oporavio i završio je karijeru u tridesetoj. Džons je kasnije priznao da je možda bio nepromišljen, ali je tvrdio da je startovao na loptu, a i da je protivnik i ranije imao problema sa kolenima. Posle teškog starta nad Stivensom Džons je stadion napustio kroz kuhinju, a zatim krijući se ispod ćebeta na zadnjem sedištu automobila, dok su ga besni navijači čekali kod klupskog autobusa.

Koliko je moguće statistički utvrditi, u karijeri je isključen 12 puta, no i to je malo s obzirom na stil igre. Ne može se osporiti da je osvojio FA kup, da je sa Lidsom ušao u Premijer ligu, da je igrao za velike klubove, a i devet utakmicu sa reprezentaciju Velsa.

Kultni antiheroj

U tom i takvom liku Riči je video i filmskog junaka. U velikom hitu Dve čađave dvocevke dobio je, reklo bi se, prigodnu ulogu uterivača dugova, koji na posao vodi i svog sina. „Izuzetno poštujem njegove glumačke sposobnosti”, zabeležio je na jednom mestu proslavljeni reditelj.

U „Sneču” iz 2000. postaje Toni sa zubom od metka, zajedno sa Bredom Pitom, Džejsonom Stejtamom i Radetom Šerbedžijom. Slede holivudski filmovi „Nestali za 60 sekundi” i „Šifra: Sabljarka”, pa čitava serija različitih ostvarenja. Poslednji je opet u saradnji sa Gajom Ričijem, serija The Gentlemen na Netflixu, čiju drugu sezonu upravo možemo da gledamo.

Pokazaće se da Džonsov debi na filmu nije samo nečiji hir, ni proba. On je ne samo zanimljiv zbog slave i prethodne biografije, već se pokazao kao ozbiljan glumac, koji svojim oštrim licem, pogledom i stavom prosto osvaja ekran, glumeći minimalno, baš kao što rade najveći majstori ovog zanata.

O svom odnosu prema dvema profesijama govorio je sasvim otvoreno: „Za glumu nikada ne bih odsekao sebi ruku. Za fudbal bih”, rekao je za tabloid San pre nekoliko godina.

Postoji i druga, ili bolje reći treća strana fudbalskog grubijana. Suprugu Tanju poznavao je od detinjstva, odrasli su kao komšije u Votfordu, a venčali se 1994. Oboje su imali decu iz prethodnih brakova. U vezi su proveli 27 godina, od čega 25 u braku.

Tanjini problemi sa zdravljem datiraju iz mladosti. Sa 21godinom presađeno joj je srce. Umrla je sa 53 godine, pošto se melanom proširio na mozak. Prijatelji porodice potvrđuju da je sa njom proveo na stotine bolničkih noći.

Danas o Viniju Džonsu znamo gotovo sve. Možda ostaje samo jedna dilema: da li smo upoznali fudbalskog grubijana koji je postao glumac, ili je pred nama glumac koji je sasvim slučajno godinama igrao fudbal? Na svoj način. Kao što je radio i sve drugo u životu.